Да ли нас Бог кажњава када згрешимо?
Питање Да ли нас Бог кажњава када згрешимо? [srpski] Одговор Да бисмо одговорили на ово питање, прво је потребно да направимо разлику између казне и дисциплиновања. За оне који верују у Исуса, сав наш грех – прошли, садашњи и будући – већ је био кажњен на крсту. Као хришћани, никада нећемо бити кажњени за грех….
Да ли нас Бог кажњава када згрешимо?
Да бисмо одговорили на ово питање, прво је потребно да направимо разлику између казне и дисциплиновања. За оне који верују у Исуса, сав наш грех – прошли, садашњи и будући – већ је био кажњен на крсту. Као хришћани, никада нећемо бити кажњени за грех. То је било учињено једном заувек. „Стога сад нема осуде за оне који су у Христу Исусу.” (Римљанима 8:1). Због Христове жртве, Бог када нас гледа види само Христову праведност. Наш грех је био прикуцан на крсту заједно са Исусом, и никада нећемо бити кажњени за њега.
Међутим, грех који остаје у нашем животу, понекад захтева Божију дисциплину. Ако наставимо да се понашамо грешно и не покајемо се због греха, Бог спроводи божанску дисциплину над Својом децом. Када то не би учинио, не би био Отац пун љубави и бриге. Као што и сами дисциплинујемо своју децу за њихво добро, исто тако и наш небески Отац дисциплинује Своју децу за њихово добро. Јеврејима 12:7-13 каже нам: „Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син кога отац не кара? Ако сте пак без карања, у ком су сви добили део, онда сте копилад а не синови. Даље, карали су нас наши телесни очеви и ми смо зазирали од њих; нећемо ли се много радије потчинити Оцу духова и тако поживети? Јер они нас караху за мало дана како им се свидело, а он нас кара на корист — да дођемо до учешћа у његовој светости. Свако карање, наиме, у садашње време не изгледа да је на радост него на жалост, али касније даје миран род праведности онима који су њиме извежбани. “
Дисциплина је онда начин да Бог у љубави одврати Своју децу од непсолушности и побуне. Кроз дисциплину, наше очи су отвореније за то како Бог види наш живот. Као што је краљ Давид тврдио у Псалму 32, дисциплина нас подстиче да се исповедимо и покајемо од греха са којим се још увек нисмо суочили. На тај начин, дисциплина нас чисти. Она је и подстицај за раст. Што више познајемо Бога, више знамо како жели да живимо. Дисциплина нам даје прилику да научимо да се саобразимо са Христовим ликом (Римљанима 12:1-2). Дисциплина је добра ствар!
Не треба да заборавимо да је грех константа у нашем животу док смо овде на земљи (Римљанима 3:10,23). Због тога, не само да треба да се суочимо са Божијом дсциплином за своју непослушност, већ и са природним последицама греха. Ако верник нешто украде, Бог ће му опростити и очистити га од греха крађе, и обновити однос између Себе и покајаног лопова. Међутим, друштвене последице крађе могу да буду оштре, и произведу казне па чак и затвор. То су природне последице греха и морају да се поднесу. Међутим, Бог ради на чак и на тим последицама да би нас подстакао да му верујемо и славимо га.
[Врати се на Српску страну]
Да ли нас Бог кажњава када згрешимо?