Питање

Да ли је концепт личног пророштва библијски?

[srpski]

Одговор

Постоје неки људи у оквиру хришћанске вере, углавном из харизматских/пентекосних цркава, који гледају на дар пророштва, као давање савета представљајући га речениом „тако каже Господ”. Оно што је тужно је да се они који практикују лично пророштво на овај начин не разликују пуно од оних који себе представљају као видовњаке. У ствари, постоје пророчке телефонске линије као „хришћанске” алтернативе видовњачким телефонским линијама. Неки људи који припадају покрету личног пророштва то објављују изјавама као што су „дођи да добијеш своје пророштво читање”. Ово је веома слично терминологији видовњака. Овакво практиковање дара пророштва је потпуно небиблијски.

Библијски говорећи, дар пророштва је Духом дата способност да се објаве Божија откривења (Римљанима 12:6-8; 1. Коринћанима 12:4-11,28). Понекад, али не и увек, пророштво укључује објављивање Божијег откривења у вези са будућношћу. И у Старом и Новом завету, Бог користи пророке и/или дар пророштва да би открио истину људима. Пророштво је објављивање Божије истине; то је посебно откривење, истина која не може да се спозна ни на један други начин. Кроз пророка, Бог би откривао истину којима је људима била потребна, а понекад, таква истина била би забележена у писаној форми. Тако је и настала Библија, Божија Реч, крајње посебно Божије откривење.

Комплетирање Библије утиче на природу дара пророштва. Библија садржи сво откривење које је потребно за живот и побожност (2. Петрова 1:3). Божија Реч је жива и делотворна, оштрија од сваког мача са две оштрице (Јеврејима 4:12). Библија је корисна за „поуку, за карање, за поправљање, за одгајање у праведности, да Божији човек буде савршен, приправљен за свако добро дело.” Као резултат, дар пророштва је прошао фазу од тога да је првенствено био објава новог Божијег откривења, до примарне (или искључиво) објаве оног што је Бог већ открио, као што је забележено у Његовој Речи.

Ово не значи да Бог никада не би дао поруку једној особи, коју треба да открије другој. Бог може, хоће и користи људе кадгод Он то сматра потребним. Али, чињеница да је Божија Реч савршена и потпуна значи да треба да се ослањамо на њу за вођство. Не треба да се ослањамо на пророке, пророчке телефонске линије и читања. Божија Реч садржи истину коју треба да знамо. Божија Реч представља мудрост коју треба да знамо да бисмо, исправно, примењивали Његову истину. Поред тога,у нама обитава Свети Дух да нас води, теши и подучава (Јован 14:16,26). Користећи концепт личног пророштва да се стекне утицај над људима и да постану зависни од „пророчког вођства” је отворена злоупотреба библијског дара пророштва. Сваки пут када људи поверују грешним људским речима, уместо непогрешивој Божијој Речи, настаје пародија.