Шта је постмодерно хришћанство?

Питање Шта је постмодерно хришћанство? [srpski] Одговор Постмодерно хришћанство је исто тако тешко дефинисати као што је тешко и сам постмодернизам. Оно што је почело 1950тих година у архитектури као реакција на модернистичку мисао и стил ускоро је било прихваћено у уметности и книжевности 1970тих и 1980тих година. Црква није истински осетила ефекат овог до…

Питање

Шта је постмодерно хришћанство?

[srpski]

Одговор

Постмодерно хришћанство је исто тако тешко дефинисати као што је тешко и сам постмодернизам. Оно што је почело 1950тих година у архитектури као реакција на модернистичку мисао и стил ускоро је било прихваћено у уметности и книжевности 1970тих и 1980тих година. Црква није истински осетила ефекат овог до 1990тих година. Ова реакција била је раздвајање „хладне, тврде чињенице” у корист „топле, нејасне субјективности”. Замисли било шта што се сматра постмодерном, затим стави хришћанство у тај контекст и добићес кратак увид у посмодернистичко хришћанство.

Постмодернистичко хришћанство се уклапа у основе постмодерног начина размишљања. Ту се ради о искуству над разумом, субјектвности над објективношћу, духовношћу над религијом, сликама над речима, спољашњег над унутрашњем. Шта је добро? Шта је лоше? Све зависи од тога колико далеко од библијске истине одвлачи особу од вере свака реакција против модерне. Наравно, ово зависи од сваког верника. Међутим, када се оснују групе под окриљем тог размишљања, теологија и доктрина теже да се наслањају више ка либерализму.

На пример, с обзиром да се искуство вреднује више него разум, истина постаје релативна. Ово води до разних проблема, јер то смањује стандард да је Библија апсолутна истина и чак, дисквалификује библијску истину као апсолутну у многим случајевима. Ако Библија није извор апсолутне истине, а дозвољава се личном искуству да дефинише шта је заиста истина, спасоносна вера у Исуса Христа је бесмислена.

Увек ће постојати „промене парадигми” у размишљању докле год човечанство насељава ову земљу, јер човечанство стално тражи да се побољша у знању и ставу. Изазови нашем начину размишљања су добри, јер нас терају да растемо, учимо и да разумемо. Ово је принцип у Римљанима 12:2 на делу, преображење наших умова. Ипак, треба да имамо на уму Дела 17:11 и да будемо као становници Верије, који су проверавали свако учење, сваку мисао, са Бибиљом. Не треба да дозволимо да наша искуства тумаче Библију за нас, већ, како се мењамо и све више личимо на Христа, тумачимо наша искуства према Библији. Нажалост, ово се не дешава у круговима који усвајају постмодернистичко хришћанство.