Pitanje

Da li možete da mi date osnovnu vremensku liniju Svetog pisma?

[српски]

Odgovor

Vremenska linija Svetog pisma je večna, u suštini, jer beleži događaje od stvaranja (datum nepoznat; Postanje 1:1-31) pa sve do kraja sveta (Mateja 28:20). Sa praktične tačke gledišta, vremenska linija Svetog pisma sa kojom se većina stručnjaka slaže počinje pozivanjem Avrama, koga je Bog preimenovao u „Avraama” (Postanje 17:4-6) 2166. g. p.n.e. i završava se pisanjem knjige Otkrivenja, negde oko 95. g. n.e. Pre Avramovog rođenja biblijska vremenska linija sa početkom u Postanju sadrži bogatu istoriju stvraranja, Adama i Eve, čovekovog pada u greh, temeljna rodoslovlja, priče o ljudskim problemima koji su doveli do Noja i velikog Potopa (takođe nepoznat datum), i još mnogo, mnogo toga.

U periodu između Avramovog rođenja i pisanja knjige Otkrivenja apostola Jovana, istorija pomaže u datiranju mnogih događaja i ljudi koji su navedeni u Starom i Novom zavetu. Na primer, procenjeno je da je Mojsije rođen 1526. g. p.n.e. a da je Isus Navin ušao u obećanu zemlju negde oko 1406. g. p.n.e. Period Izraelovih deset sudija je završen oko 1052. g. p.n.e, sa početkom vladavine kralja Saula, za koju većina stručnjaka smatra da je moguće odrediti istorijski proveren datum.

Kralj Saul, čuveni kralj David, iz čije porodične loze će se roditi Isus Hristos, i Davidov mudri sin, kralj Solomon, vladali su nad ujedinjenim izraelskim kraljevstvom. Nakon vladavine kralja Solomona, 931. g. p.n.e, Izrael je bio podeljen na severnu i južnu kraljevinu. Razni kraljevi su vladali severom (Izraelom) i na jugu (u Judi) sve do pada severnog kraljevstva 722. g. p.n.e. i pada Jerusalima (prestonice severne kraljevine) 586. g. p.n.e.

Judino izgnanstvo je trajalo sve do 538. p.n.e. kada je persijski kralj Kir naredio Ezri da se vrati u Izrael i izgradi Bogu hram u Jerusalimu (Ezra 1). Jevreji su obnovili Jerusalim između tog perioda i otprilike 432 g. p.n.e, kada je napisana poslednja knjiga Starog zaveta (Malahija). Sledi period između dva Zaveta koji je trajao oko 430 godina.

Oko 5 g.n.e, Isus Hristos, Izraelski Mesija rođen je u Vitlejemu. Posle smrti kralja Iroda, 4. g. n.e, Isus i njegovi roditelji su se vratili u Nazaret u Galileji (Matej 2:19-23). Nema nikakvog zapisa o Isusovom životu u narednih deset godina, sve dok ne vidimo dvanaestogodišnjeg Isusa kako zaprepašćuje učitelje u hramu (Luka 2:40-52). Isus je započeo svoju javnu službu oko 27. g.n.e, počevši sa krštenjem (Matej 3:13-17). Isusova služba je trajala oko tri i po godine.

U periodu 29-30 g.n.e, Isus je proveo većinu vremena u Judeji, propovedajući, učeći, izvodeći čuda – uključujući i čudo podizanja Lazara iz mrtvih – i kasnije podučavajući učenike kako da nastave dalje posle Njegove smrti. Početkom 30. g.n.e, okrenuo se ka Jerusalimu. Tokom poslednje nedelje svog života Isus je proslavio Pashu sa svojim prijateljima, kada je ustanovio Gospodnju večeru (Luka 22:14-20) i održao oproštajni govor. Konačno, bio je izdat, uhapšen, na sudu, razapet i vaskrsao je (Matej 26:36–28:8). Vaskrsli Hristos je završio svoju četrdesetodnevnu službu koja se završila njegovim vaznesenjem na nebo (Dela 1:3-11; 1. Korinćanima 15:6-7).

Nedugo pošto je Isus bio razapet i vaskrsnuo, Njegovi apostoli i sledbenici su napisali Novi zavet. Prva knjiga Novog zaveta napisana je negde već oko 49. g.n.e. (Galaćanima poslanica ili Jakovljeva), tj, dve decenije posle Isusove smrti i vaskrsenja. To znači da su originalne tekstove napisali očevici koji su imali uvid iz prve ruke o onome što se desilo. Poslednju knjigu Novog zaveta, Otkrivenje, Jovan je napisao negde oko 95. g.n.e.

Ovde vidimo vremensku liniju najbitnijih događaja u Svetom pismu, sa datumom za svaki od njih. Napomena: svi datumi su približni. Takođe, datumi za ranu ljudsku istoriju (pre Avrama) oslikavaju tačku gledišta kreacionizma, da je zemlja nedavno nastala.

4000. p.n.e. (?) — Stvaranje sveta

2344. p.n.e. (?) — Noje i barka

2166. p.n.e. — Avramov poziv

2141. p.n.e. — Rođenje Isaka

1526. p.n.e. — Rođenje Mojsija

1446. p.n.e. — Izlazak Izraela iz Egipta

1406. p.n.e. — Izraelov ulazak u Obećanu zemlju

1420. p.n.e. — Smrt Isusa Navina

1052. p.n.e. — Krunisanje kralja Saula

1011–971. p.n.e. — Vladavina kralja Davida

959. p.n.e. — Solomonov hram je bio izgrađen

931. p.n.e. — Podela Kraljevstva

875–797. p.n.e. — Službe Ilije i Jelisija u Izraelu

739–686. p.n.e. — Isaijina služba u Judi

722. p.n.e. — Pad severnog kraljevstva pod asirsku vlast

586. p.n.e. — Pad južnog kraljevstva pod vavilnosku vlast

538–445. p.n.e. — Povratak Jevreja iz izgnanstva

515. p.n.e. — Drugi hram završen

5. n.e. — Rođenje Isusa Hrista

26–30. n.e. — Hristva služba, koja se završila Njegovom smrću i vaskrsenjem

34. n.e. — Obraćenje Savla Taršanina

44–47. n.e. — Pavlovo prvo misijsko putovanje

49. n.e. — Apostolski savet u Jerusalimu