Šta je posvećenje? Šta je definicija hrišćanskog posvećenja?

Isus je puno govorio o posvećenju u Jovanu 17. U 16. stihu, Gospod kaže: „Oni nisu od sveta,kao što ni ja nisam od sveta” i ovo kaže pre molbe: „Posveti ih u istini, tvoj reč je istina.” Posvećenje je stanje odvojenosti za Boga; svi vernici ulaze u ovo stanje kada su rođeni od Boga. „Od njega ste i vi u Hristu Isusu, koji nam je postao mudrost od Boga, pravednost i osvećenje i izbavljenje” (1. Korinćanima 1:30). Ovo je odvojenost jednom za svagde, večno za Boga. To je suštinski deo našeg spasenja, naše povezanosti sa Hristom (Jevrejima 10:10).

Posvećenje se takođe odnosi na praktično iskustvo ove odvojenosti za Boga, a to je rezultat poslušnosti Božijoj Reči u životu osobe i vernik treba da se toga revnosno drži (1. Petrova 1:15; Jevrejima 12:14). Kao što se Gospod molio u Jovanu 17, posvećenje je odvajanje vernika za svrhu zbog koje su poslati u svet. „Kao što si ti mene poslao u svet, poslah i ja njih u svet. Za njih posvećujem samog sebe, da i oni budu osvećeni u istini” (stihovi 18,19). To što je On sebe posvetio za svrhu zbog koje je poslat su i osnova i uslov da mi budemo odvojeni za ono za šta smo poslati (Jovan 10:36). Njegovo posvećenje je obrazac i sila za naše posvećenje. Slanje i posvećivanje su neodvojivi. Na osnovu ovog, vernici se zovu sveci, hagioi, u grčkom: „posvećeni”. Dok je njihovo prethodno ponašanje bilo svedočanstvo o njihovom statusu u svetu i odvojenosti od Boga, sada, njihovo ponašanje je svedočanstvo o njihovom statusu pred Bogom koje se ogleda u njihovoj odvojenosti od sveta.

Postoji još jedno značenje koje reč „posvećenje” nosi u Bibliji. Pavle se moli u 1. Solunjanima 5:23 „A sam Bog mira da vas posveti potpuno, te da se vaš neoštećen duh i duša i telo beprekorno sačuvaju prilikom dolaska Gospoda našega Isusa Hrista”. Pavle takođe piše u Kološanima o „nadi koja nam je spremljena na nebesima, za koju ste već pre čuli u istinitoj reči evanđelja” (Kološanima 1:5). On kasnije priča o samom Hristu, kao „nadi na slavu” (Kološanima 1:27) i onda pominje činjenicu o toj nadi, kada kaže: „Kada se javi Hristos, naš život, onda ćete se i vi sa njim javiti u slavi” (Kološanima 3:4). Ovo proslavljeno stanje biće naše krajnje odvajanje od greha, potpuno posvećenje u svakom pogledu. „Dragi moji, sad smo deca Božija i još se ne pokaza šta će biti. Znamo da ćemo – kada se on pokaže- biti njemu slični, jer ćemo ga gledati onakvog kakav je” (1. Jovanova 3:2).

Možemo zaključiti da je posvećenje isto što i svetost, grčka reč za oba znači „odvajanje”, poziciono odvajanje koje se odigralo jednom i zauvek za Hrista na naše spasenje; drugo to je praktična progresivna svetost u vernikovom životu dok čeka Hristov povratak. Na kraju, to je večno odvajanje od greha kada dođemo na nebo.
[English]

---

[Vrati se na Srpsku stranu]

Šta je posvećenje? Šta je definicija hrišćanskog posvećenja?