Šta je teologija oslobođenja crnaca?

Teologija oslobođenja crnaca je ogranak južnoameričke teologije oslobođenja, koja je uglavnom humanistička, sa pokušajem da primeni hrišćansku teologiju na nevolje siromašnih. Teologija oslobođenja crnaca se fokusira generalno na Afrikance, a posebno na afričke Amerikance i oslobođenje od svih oblika ropstva i nepravde, bilo da je prava ili tako shvaćena, bilo društvena, politička, ekonomska ili religiozna.

Cilj teologije oslobođenja crnaca je da se „načini pravo hrišćanstvo za crnce”. Primarna greška u teologiji oslobođenja crnaca je na čemu je fokusirana. Teologija oslobođenja crnaca pokušava da fokusira hrišćanstvo na oslobođenja od socijalne nepravde ovde i sada, a ne u budućem životu. Isus je poučavao tačno suprotno: „Moje carstvo nije od ovoga sveta” (Jovan 18:36). Da li su crnci/Afrikanci i posebno afroamerikanci bili tretirani nepravedno, nepošteno i zlo u nedavnoj istoriji? Apsolutno! Da li bi jedan od ishoda jevanđelja bio kraj rasizmu, diskriminaciji, predrasudama i neravnopravnosti? Ponovo, da, apsolutno (Galatima 3:28)! Da li je izbavljenje od socijalne nepravde suština jevanđelja? Nije.

Poruka jevanđelja je ova: svi smo zaraženi grehom (Rimljanima 3:23). Svi smo zaslužili da budemo odvojeni od Boga (Rimljanima 6:23). Isus je umro na krstu, uzimajući kaznu koja zaslužujemo (1. Korinćanima 5:21; 1. Jovanova 2:2), obezbeđujući nam spasenje. Isus je tada vaskrsnuo, pokazujući da je Njegova smrt zaista dovoljna kao plata za kaznu koju greh zaslužuje (1. Korinćanima 15:1-4). Ako se pouzdamo u Isusa kao Spasitelja, svi naši gresi su oprošteni, i ući ćemo u nebo nakon smrti (Jovan 3:16). To je jevanđelje. Na to treba da se usmerimo. To je lek za sve ono što zaista muči celo čovečanstvo.

Kada osoba primi Isusa kao Spasitelja, ona je novo stvorenje (2. Korinćanima 5:17), i Sveti Duh koji u njoj prebiva počinje da je prilagođava Hristovom naličju (Rimljanima 12:1-2). Samo kroz duhovnu transformaciju rasizam može zaista da bude pobeđen. Teologija oslobođenja crnaca ne uspeva u tome jer se fokusira na simptome ne na pravu bolest. Rasizam je samo jedan od mnogih simptoma. Poruka jevanđelja je da je Isusova otkupljujuća žrtva za naše grehe i spasenje dostupna po veri. Kraj rasizmu bi došao kada bi ljudi zaista prihvatili Isusa kao Spasitelja, mada se rasizam ne pominje kao takav u jevanđelju.

Zbog svog prenaglaska na rasne probleme, negativan ishod teologije oslobođenja crnaca je da ima tendenciju da razdvaja zajednice belaca i crnaca, i to je u potpunosti nebiblijski. Hristos je došao na zemlju da ujedini sve koji veruju u njega u jednu univerzalnu crkvu, Njegovo telo, kome je On glava (Efežanima 1:22-23). Članovi Hristovog tela dele zajedničku vezu sa drugim hrišćanima, bez obzira na poreklo, rasu i nacionalnu pripadnost. „Da ne bude cepanja u telu, nego da se udovi jednako brinu jedan za drugoga.” (1. Korinćanima 12:25). Trebalo bi da budemo jednog uma, imajući Hristov um, i da imamo isti cilj, da proslavimo Boga ispunjavajući Hristovu zapovest da „idemo u ceo svet” govoreći drugima o Njemu, propovedajući dobru vest jevanđelja, poučavajući druge da budu poslušni Njegovim zapovestima (Mateja 28:19-20). Isus nas opominje da su dve najveće zapovesti da volimo Boga i da volimo druge kao sami sebe, bez obzira na rasu (Mateja 22:36-40).

[English]

---

[Vrati se na Srpsku stranu]

Šta je teologija oslobođenja crnaca?